AKTUELNI NAČIN AUTORIZACIJE DOBAVLJAČA OD ZAPADNIH AUTO KOMPANIJA
RECENT WAY OF SUPPLIER AUTHORISATION BY WESTERN CAR COMPANIES
autor Zvezdan Marković, dipl.ing. – Blue Q Point, na seminaru JUSK NACIONALNA KONVENCIJA, 21.-25.06.2004., Beograd, Sava centar
Zvezdan Marković, dipl.ing.
Blue Q Point, Beograd
Rezime: U svetu globalne auto industrije je ponikao standard ISO 9000, proširen tokom 90-tih standardima VDA u Evropi i QS 9000 u Americi. Do kraja 90-tih bilo je dovoljno primenjivati zahteve ova dva standarda da bi se ispunla formalna kvalifikacija za dobavljače auto finalista. Početkom novog veka razvija se nova specifikacija TS 16949, kojom se menjaju standadi VDA i QS 9000, uz proširenja vezana za razmene dokumentacije, logistiku, itd., a posebno vezano za primenu alata unapređenja. Proizvođači komponenti u našoj zemlji su uporno okrenuti samo domaćem tržištu, trpe sve posledice te pozicije, svesni svoje nekonkurentnosti. Okretanjem zapadnim tržištima i primenom, između ostalog i TS 16949, teško je ali moguće radikalno poboljšati, u opštem interesu, ovu lošu poziciju. Dešavanja u Istočnoj Evropi nam daju osnov da ovo nije samo moguće, nego i neminovno, makar za one kompanije koje opstaju u poslu.
Ključne reči: ISO 9000, QS 9000, VDA, TS 16949, autorizacija, dobavljač, auto finalista, alati unapređenja
Summary: Global car industry has embaded ISO 9000 standard, expanding it during 90-ies with standards VDA in Europe, and QS 9000 in America. Until the end of 90-ies, forfilling requirements of QS 9000 was sufficient for formal qualification for car industry supplier authorisation. In the begening of new century new specification, TS 16949 was developted, witch is taking place of VDA and QS 9000, expanded with new requirements, concerning documentation exchange, logistics etc. and specialy improvements tools. Component producers in our country are steel present mostly on domestic poor market, suffering all consecvencies, aware of their inconcurency. Turning strategy to western car markets, incuding impementation of TS 16949, they are doing though radical move, good for all interested parties. Bussiness events in Estern Europe are showing us that something like this is not only posible, but even unavoiding, if you are surviver.
Key words: ISO 9000, QS 9000, VDA, TS 16949, supplier authorisation, car producer, improvements tools
1. UVOD
Poznato je da su standardi ISO 9000 jednim delom ponikli i na iskustvima /1/ koje su primenjivali finalisti zapadne auto industrije prema svojim dobavljačima.
Takođe je poznato da su auto finalisti paralelno sa razvojem ISO 9000 nametnuli i razvoj standarda QS 9000 /3/ (u Americi) i VDA (u Evropi) u okviru kojih se zahtevi ISO 9000 nadograđuju dopunskim zahtevima za svoje dobavljače, obzirom da je to proces koji se odvijao tokom 90-tih godina.
Kao posledica razvoja ovih standarda i njihove primene početkom novog milenijuma zajedničkom nadogradnjom ISO 9000, QS 9000 i VDA, dolazi do formiranja specifikacije TS 16949 /4/, kao prirodnog naslednika ovih standarda, dok se u procesu autorizacije dobavljača od auto finalista nameće i primena alata unapređenja, kao intergarlnog dela specifikacije TS 16949.
Oštra globalna konkurencija nagoni auto finaliste na ujedinjavanje, velika ulaganja u razvoj i tehnologiju, primenu modela izvrsnosti i primenu principa svetske A klase, dok prema svojim dobavljačima, koji su takođe izloženi oštroj konkurenciji, razvijaju partnerstva, ali i nameću primenu strogih zahteva specifikacije TS 16949. Ova specifikacija je prihvaćena od većine svetskih proizvođača auto industrije, i uglavnom su prosleđeni zahtevi dobavljačima za formalnom sertifikacijom koja se oročava pretežno unutar perioda 2004.-2006.god.
U našoj zemlji još uvek opstaje anahroni i megalomanski model da imamo svoje nacionalne finaliste (automobila, kamiona, traktora), desetkovanog tržišta pa i produkcije, izrazite nekonkurentnosti i oslonjene na državne subvencije, koje poslovno prati širi krug dobavljača, koji dele mane i sudbinu samih finalista.
Ključno pitanje glasi: imaju ova dva trenda ikakvo mesto spoja, imaju li dobavljači naših auto finalista ikakvu alternativu?
2. STANDARD QS 9000
Standard QS 9000 je intenzivno primenjivan tokom 90-tih. Radi se o standardu iste strukture kao i ISO 9000, kome su ugrađena relativno blaga proširenja (prilog 1). Radi se o mehanizmima /5/:
APQP, kojim se uređuje proces osvajanja novog proizvoda i tehnologije od dobavljača, a takođe formira vremenski okvir kojim se sinhronizuju poslovi dobavljača sa finalistom. Ključno je definisanje ulaznih zahteva projekta, zasebne verifikacije i validacije kako projektovanja proizvoda, tako i procesa, uz preplitanje sa mehanizmima PPAP, PSW, FMEA, SPC. Postoje varijacije ovog mehanizma kod pojedinih finalista i po nazivu i po detaljima metodologije ali se suštinski ne menja sam mehanizam;
PPAP, kojim se uređuje sve situacije u kojima je dobavljač dužan da pribavi saglasnost finaliste pre isporuke proizvoda, počev od odstupanja, izmene tehnologije itd.
PSW, gde se uređuje davanje garancije za svaku isporuku, sa uvođenjem režima za svakog dobavljača zavisno od uspostavljenog poverenje i ocene, uz priporemu propratne dokumentacije za svaku isporuku itd.
FMEA, šire i ranije poznata metoda kojom se sa jedne strane pomaže proces projektovanja proizvoda i procesa, a sa druge strane fokusiraju kritične karakteristike, radi zasebnog tretmana u dokumentaciji, praćenju itd. I ovde postoje varijacije, čak i unutar američke velike trojke terminologije i metode, ali ponovo bez suštinskih razlika.
SPC, takođe šire poznat pristup kojim se nameće intenzivno praćemnje statističkim kartama posebno kritičnih karakteristika, ali i obrada rezultata do nivoa statističkih Cp/Cpk tj. Ppk pokazatelja. Ova metoda je i ranije bila prisutna u teoriji, čak bila težišna u pristupu „upravljanja kvalitetom procesa“ koji je 60-80-tih bio dominantan u teoriji kvaliteta. Ovoga puta, u okviru QS 9000 se praktično ova metoda povezuje sa ostalim mtodama, a posebno sa APQP, FMEA, MSA, jer se nameće primena SPC za kritične tj. značajne karakteristike do kojih se, između ostalog, dolazi kroz FMEA proizvoda i procesa, a preko MSA tj. GR&R se jača poverenje u dobijene rezultate merenja kao i prateću obradu podataka;
MSA tj. GR&R ocena mernih sistema kojima se prati ponovljivost merenje merila tj. osetljivost merila na promenu operatora koji ga koristi, posebno za merila primenjivana za kritične karakteristike. Ovom metodom se dopunjavaju zahtevi za verifikaciju merila i sledljivost do nacionalnost standarda kroz uspostavljanje mehanizma tekuće analize varijacija merenja.
Svi ovi zahtevi ugrađeni su, na odgovarajućem mestu, unutar standarda QS 9000, i sve do kraja 90-tih, njihova primena, uz odgovarajuću sertifikaciju, bila je dovoljan formalni uslov u procesu autorizacije dobavljača kod auto finalista.
Pri tom je pride, u ovom periodu, bilo potrebno proći i audit samih kupaca, koji su umeli da ispostave i dopunske zahteve. Kod recimo Ford-a status redovnog dobavljača je podrazumevao tzv. Q1 status a to je značilo sertifikaciju prema ISO 9000, ISO 14000 i QS 9000. Rizikujete oštriji režim ako ove uslove niste ispunili, a sa ovim uslovima imate povoljniji režim unutar PSW mehanizma i sl. Svi dobavljači sa Q1 statusom učestvuju u naknadnom rangiranju koje ide sve do dobijanja Platinaste nagrade, rezervisane samo za vrhunske dobavljače.
3. SPECIFIKACIJA TS 16949
Krajem 90-tih i početkom XXI veka većina auto finalista okreće se specifikaciji TS 16949, kao novom formalnom uslovu za ulazak novih dobavljača u svoj poslovni sistem. Specifikacija TS 16949, kao budući standard uključuje ne samo sve zahteve QS 9000, čak sa istom strukturom kao i QS 9000 i ISO 9000:1994 (prilog 1), nego i širi spektar dopunskih zahteva kao što su /4/:
uključivanje zahteva ISO 14000;
postojanje biznis planova;
elektronska razmena tehničke dokumentacije (često u praksi primenom programa CATIA);
elektronskla razmena komercijalne dokumentacije (često u praksi primenom EDI FACT-a);
logističku kompatibilnost;
primenu alata unapređenja;
itd.
Od vrednih napomena izdvajamo to što je specifikacija prvo rađena sa strukturom ISO 9000:1994, koju je imao i QS 9000, da bi potom urađena revizija koja je unificirala strukturu specifikacije sa standardima ISO 9000:2000 i ISO 14000.
Za posebnu napomenu procenjujemo prognozu da je specifikacija TS 16949 ne samo budući standard, nego i trasirana staza koja usmerava dalji razvoj izvornog standarda ISO 9000.
4. ALATI UNAPREĐENJA
Alati unapređenja su poseban zahteva auto finalista poput kompanija Ford, Honda, Renault, Volvo itd. Ovi alati su dugo razvijani u velikim zapadnim korporacijama, bilo na osnovi izvorno japanskih metoda, bilo kao sopstvena autentična rešenja. Najčešće su u pitanju sledeći alati /6/:
5S, izvorno japanski alat, gde se primenom posebnog obučenog tima deo po deo firme čisti, redi, propisuje, kroz primenu metodologije od 5 koraka po kojima je dobila ime (sort, set, shine&sweep, standardise, sustain). Ovde je donekle zanimljivo to da je metoda krenula kao 3S, a da se širi u najnovijim trendovima i do 7S. Metoda je izvorno japanska, svodi se na razliku između šupe i supermarketa, sadrži puno elemenata vizuelnog menadžmenta i podrazumeva da je svaka nenormalnost izvor aktuelne ili potencijalne neusaglašenosti sistema. Po nekim autorima je ovo zasebna metoda, dok je drugi tretiraju kao integralni deo LEAN pristupa.
LEAN (Toyota aprouch, izvorno Kaisen tehnika), takođe izvorno japanski alat, kojim se napada 7 vrsta gubitaka (škart, čekanje, inventar, kretanje, transport, prekomerno procesiranje, prekomerna proizvodnja), uz ocene po 10 kriterijuma (svest, organizacija i VM, standardizovani rad, flksibilne operacije, stalna unapređenja, errorproofing tj. poka yoke, brze izmene, TP održavanje, kontrola materijala, nivo proizvodnje), radar karte, sa svih navedenih 10 kriterijuma na osnovu koji se radi audit i koje lociraju slabosti na kojima se preduzimaju korektivne mere i vrlo specifične merljive kojima se ocenjuje efektivnost postignutog (FTT, BTS, OEE. DTD, WIP, itd.). U svemu ovome se kao tehnika koristi i specifično mapiranje procesa koje, zajedno sa računanjem merljivih precizno locira slabosti sistema;
QOS, uspostavlja merljive koje su spona očekivanja kupaca sa perfomansama procesa, prati ih i utiče na procese radi udovoljenja očekivanja kupaca. Ovo je posebno zanimljivo jer predstavlja konkretizaciju odgovora na zahtev vezan za očekivanja kupaca koji je formalno prisutan i u okviru ISO 9000:2000. U pitanju je sofisticirana metoda koja kroz proces sastavljen od 5 faza koje sadrži tzv. QOS točak (identifikovanje kupaca i njihovih očekivanja, identifikovanje ključnih internih procesa, selekcija merljivih, praćenje trendova merljivih, predviđanje daljih perfomasi) a sve to uz stalnu svest zaposlenih o kontinuiranim unapređenjima kojima se ovim metodom teži. Univerzalna primenljivost ove metode je njen poseban kvalitet.
6SIGMA (izvorno Nokia, Motorola) takođe uspostavlja merljive radi napadanja onih slabosti procesa koje imaju ključni uticaj na pokazatelje kvaliteta, poštovanja rokova i smanjenje troškova. Glavna razlika u odnosu na QOS je šira ambicija jer nije vezana samo za očekivanja kupaca, a širina oblasti primene uključuje mnogo širi opseg namene. Metoda u suštini fokusira izvorišta posebno značajnih problema i podrazumeva angažovanje krajnje kompetentnih ljudi, što povlači potrebu za bitno širim krugom stručnjaka kompanije, što dovodi do stvaranja hijerarhije stručnjaka, uključujući šampione, nosioce crnog pojasa itd.
Global 8D, problem solving alat kojim se uspostavljametodologija rešavanja problema u 8 koraka (D0 priprema, D1 uspostavljanje tima, D2 opisivanje problema, D3 razvoj privremenih mera, D4 definisanje puta uzroka, D5 izbor i verifikacija stalnih korektivnih mera, D6 primena i validacija stalnih korektivnih mera, D7 prevencija ponovnog pojavljivanja i D8 priznanja timu i doprinosu pojedinaca). Uz metodologiju definisani su i zapisi koji se u primeni koriste, promoviše se ponovo timski rad uz učešće predstavnika različitih uključenih funkcija itd.
Svi ovi alati nisu samo alati koji se očekuju od dobavljača da će se primenjivati, nego često i sami finalisti imaju „leteće timove“ svojih stručnjaka koji pomažu dobavljačima u primeni ovih alata. Ovim putem se konkurentnost finalista podiže dizanjem konkurentnosti dobavljača i gradi jedan deo partnerskih relacija.
5. ZAKLJUČAK
Tržište vodećih zapadnih finalista auto industrije je jedno od najvećih globalnih tržišta, koje se pri tom širi i dalje. Ovakvo tržište je razumljivo izrazito zahtevno prema svojim dobavljačima, a biće i još zahtevnije.
Proizvođači komponenti u našoj zemlji su u gotovo bezizlaznoj situaciji, ako svoje poslovne ambicije zadrže na domaćem tržištu. Pored retkih izuzetaka, zatvorenost na domaćem tržištu znači malo tržište, malu produkciju, nastavljanje kašnjenja plaćanja sopstvenim dobavljačima, kašnjenja isplata zarada svojim zaposlenima, dalje osipanje zaposlenih, tehnologije i infrastrukture.
Izlaz postoji, već ga uveliko koriste istočnoevropske zemlje. Sa ili bez privatizacije kompanije, nakon donošenja strateških odluka o okretanju nezajaživom i zahtevnom tržištu globalnih finalista auto industrije slede ulaganja u infrastrukturu, tehnologiju, nova zananja i veštine i primenu zahteva TS 16949.
Kompanija FORD, na primer /7/, preko svoje tri kancelarije u Varšavi, Budimpešti i Pragu ima izraziti trend rasta nabavke (sa redom veličine ukupne globalne nabavke od $120 MLRD u Istočnoj Evropi ima rast nabavke od $1,4 MLRD 2001 , $1,8 MLRD2002 , $2,5 MLRD2003) i rado bi poslovala i sa našim dobavljačima, uz jasni uslov da se urede po opisanoj metodologiji. Rast nabavke ovog, ali i drugih finalista u zemljama u tranziciji govori o tome da se sve veći broj kompanija iz nama srodnih zemanja okreće ovom tržištu, uz prethodna neophodna prilagođavanja.
Mi se u našoj zemlji moramo zapitati da li ćemo ove trendove ignorisati i nastaviti sa subvencionisanjem naših finalista (Zastava, FAP, IMT, itd.) i veštački, na štetu budžeta, održavati celu privrednu granu ili postoji i drugi način.
Ako krenemo od toga da problem Zastave jeste problem ne fabrike koja montira automobile, nego dužeg spiska dobavljača koji učestvuju u proizvodnji auto delova, zapitajmo se šta bi se dogodilo da fabriku u Kragujevcu kupe Peugeot ili Toyota (iako to ne deluje isplativo u zemlji u kojoj se prodaje dvadesetak hiljada novih automobila godišnje). Dogodilo bi se da to donese posao zaposlenima same fabrike automobila, ali svi aktuelni dobavljači ne bi bili isporučioci delova toj fabrici. Nabavka bi se odvijala kroz sistem kvalifikovanih dobavljača Peugeot-a ili Toyote i vrata te fabrike bila bi zatvorena za sve domaće dobavljače. Oni bi morali da prođu ovde opisani način prilagođavanja da bi postali dobaljači.
Na drugoj strani, deluje umesno, da isti ti dobavljači mogu i treba da sa takvim prilagođavanjem (tranzicijom) krenu ne čekajući sudbinu Zastave (FAP-a, IMT-a, …), jer je u nevelikoj Evropi potpuno svejedno da li ćete svoju robu isporučivati u Kragujevcu ili u Salcburgu.
Neminovno je da će do ovoga doći, neke komapnije će kroz ovo proći uspeđno i postati integralni deo ove evropske industrije, donosiće prihode, bolje plate zaposlenima a u budžet će donositi. Druge u tome neće uspeti.
Verujem da stručni krugovi treba da pomognu državi u donošenju odluka na ovu temu. Privatizacija će ovaj proces ubrazati, ali država i stručne institucije mogu pomoći kako u nuđenju alternative, tako u ohrabrivanju firmi na ovakav zaokret, edukaciji itd.
L I T E R A T U R A
ISO/TC176/SC2/WG15/N133 Principi upravljanja kvalitetom i uputstvo za primenu
ISO 9000:2000 Sistemi upravljanja kvalitetom – Zahtevi
QS 9000, Sistemi kvaliteta – Zahtevi
ISO TS 16949, Sistemi kvaliteta – Isporučioci u automobilizmu – Posebni zahtevi za primenu ISO 9001:1994
Ford, Daimler Chrysler, General Motors, QS 9000 Priručnici
Daido Metal Kotor, Poslovnik o kvalitetu
Daido Metal Kotor, Dokumentacija preuzeta od kupca, kompanije Ford
PRILOG: OSNOVNI KONCEPT QS 9000/TS 16949
