FSC I PEFC, LANCI NADLEŽNOSTI, ČUVARI ŠUMA I KATALIZATORI PRODAJE
NEDELJA KVALITETA 2010 – 3, 4. i 5. mart, Beograd – Sava centar
FSC&PEFC CHAIN OF CUSTODY, FOREST KEEPERS AND SALE CATALISATORS
Zvezdan Marković, dipl.ing. – Blue Q Point – Manager
Rezime: Na očuvanje šuma angažovane su mnoge organizacije u globalnim okvirima, usled jačanja ekološkog pokreta. Kao jedan od mehanizama očuvanja šuma pojavljuju se šeme sertifikacija (i etiketiranja) šuma i lanaca nadležnosti koji omogućavaju formalne garancije da sirovine ne potiču iz kontraverznih izvora, tj. da potiču sa prostora gde se šumama upravlja na održiv način. Korist od ovakve sertifikacije ogleda se i u promovisanju sertifikovanih proizvoda koji time ostvaruju konkurentsku prednost na tržištu. Najmasovnije primenjene šeme sertifikacije su FSC i PEFC, koje su uspostavile sopstvene standarde sa zahtevima za sertifikaciju, koje imaju dosta sličnosti, ali se donekle i razlikuju. Primena ovih standarda omogućava sertifikaciju, uspostavlja sistem, identifikaciju sirovina, prateće kontrolne mehanizme (transfer, procentni i kreditni), koji omogućavaju deklarisanje i etiketiranje proizvoda, kao formalnih garancija porekla.
Ključne reči: šume, održivo upravljanje šumama, kontraverzni izvori, FSC, PEFC, standardi, sertifikacija, deklarisanje, etikete
Summary: Saving forest is goal for many international organisation, reffering to a lot of activities inside environmental movement. As a major entity, among others, forest and chain of custody certification scheme have appeared, providing formal waranty that wood based product have origin from sustainable managed forest, e.g. have no contraversal sourse as an origin. Additional benefit is opportunity to promote certified products, gaining some advance to other competitors. There are several certification (and labeling) schemes, but FSC and PEFC covered most of the certicated forest and certicated chain of custodies, they established their own standards with requirements for certification, with a lot of similarities between them, but also with some differences. Standards implementation provides certification, establishment of the management system, raw material identification, control systems (transfer, percentage, credit), finaly resulting in product claims (declarations) and labels, as formal origin waranty.
Key words: forest, sustainable forest management, contraversal sources, FSC, PEFC, standards, certification, claims, declaration, labels
1. UVOD
1.1. Globalni aspekt
Globalni prorodni resursi se eksploatišu vekovima. Brutalnost eksploatacije raste, a u zapadnim zemljama, koje su sve vreme nosioci ove eksploatacije, raste i društvena svest, kroz razne ekološke pokrete, da ova eksploatacija povlači zabrinjavajuće ekološke posledice po celu planetu, pa time i za celo čovečanstvo. Posebno tamo gde je eksploatacija vezana za neobnovljive resurse, gde se nije moguće vratiti prethodno stanje.
Šume su jedan od tih ključnih prirodnih resursa, važne po raznim osnovama, od nastanjenih ljudi, sveže vode, čistog vazduha, čuvanja zemljišta, biljnog i životinjskog sveta itd.
Za šume je posebno važno to što se pošumljavanjem, gazdinstvima, plantažama itd. mogu ekploatisati i na održivi način, tako da se jasno vođenim zanavljanjem ne pravi gotovo nikakva šteta. Na većini planete ovo je priznato kao stav u opštem interesu, pa većina zemalja ima uspostavljeno javno upravljanje (gazdovanje) šumama radi postizanja očuvanja šuma kao javnog, pa i globalnog, dobra.
O ovako uspostavljenim sistemima gazdovanjem šuma se uobičajeno bave nacionalne organizacije (u Srbiji npr. „Srbija šume“), uz uspostavljenu odgovarajuću legislativu, ali i sve brojnija međunarodna udruženja i organizacije, (GP, WWF, TFT, EIA, IL, USGBC, TI, itd.) uključujući i Savet bezbednosti UN. Mnogi efekti su postignuti, recimo prate se kretanja svih važnih atributa šuma (EIA) itd.
Cela ova međunarodna mreža nije nažalost dovoljna da osigura održivo upravljanje „plućima planete“.
Razlog je jednostavan, održivo gazdovanje šumama košta, a što oni koji šume eksploatišu imaju kao direktni ili indirektni trošak. Otuda nije iznenađenje što će se neki među njima okrenuti jeftinijim kanalima nabavke, a to znači tzv. „kontraverznim izvorima“, [7, 8, 9] tačnije tamo gde mogu izbeći troškove održivog upravljanja šumama, što se mahom čini korumpiranjem nadležnih, najčešće u pojedinim državama Afrike, Azije i Južne Amerike. [12] Iskustvo pokazuje da se nekontrolisana eksploatacija šuma vezuje za pojedine države i/ili regione, u kojima je prisutna korupcija. [10, 11] Ovo se ispostavlja kao veliki problem čijim rešavanjem se bave mnogi, uključujući sve navedene organizacije. Savet bezbednosti UN (Rezolucija 1521, 2003.) [13] recimo ima uvedene sankcije protiv Liberije zbog nekontrolisane seče šuma. Ako se pri tom ima u vidu da SAD godišnje troše šume koje pokrivaju površinu tri puta veću od Velike Britanije, a da je poslednjih godina primat najvećeg potrošača na planeti od SAD preuzela Kina, može se izvesti zaključak o težini ovog problema.
U celu priču se uključuju i međunarodne šeme akreditacija šuma, kao još jedan od mehanizama koje za misiju imaju isključivanje „kontraverznih izvora“ tj. nekontrolisane seče i brutalne eksploatacije i uspostavljanje dopunskih garancija da je poreklo drveta u bilo kojoj fazi procesuiranja sa gazdinstava gde se šumama upravlja na održivi način.
1.2. Poslovni aspekt
Sa podizanjem ekološke svesti stratifikovanog zapadnog tržišta jačala je i tržišna potreba da se kupovinom proizvoda na bazi drveta smanji ili eliminiše griža savesti kupaca, da će svojom kupovinom naneti štetu prirodnim resursima planete.
U opisanom kontekstu globalnog aspekta se i organizacije koje učestvuju u lancu od seče šume do završenih proizvoda i njihove prodaje pojavljuju kao zainteresovana strana. Naime, kupci visoke ekološke svesti će se radije, čak i uz nešto višu cenu, odlučiti za kupovinu proizvoda koji potiču iz održivo upravljanih šuma, uz užitak da time takođe čuvaju planetu. To ovim proizvodima daje konkurentsku prednost, ukoliko konkurenti ne mogu da ponude takvu dopunsku garanciju.
„Kupci sve masovnije traže dokaze o poslovima koji imaju uticaja na životnu okolinu tako da zahtevaju iznova uveravanja, ali i dokaze, od industrije da drvo koje koriste dolazi iz upravljanih i održivih izvora. Biznisu otuda treba pouzdan i kredibilan mehanizam koji će omogućiti kupcima informacije o poreklu sirovina.“ [3] (PEFC-CoC-Annex 4, PEFC Lanac nadležnosti – zahtevi).
Tako je, na jednoj strani u okviru dela jačanja globalne ekološke svesti, a na drugoj strani na tržišnoj potrebi industrije došlo do uspostavljanja šema sertifikacije šuma i lanca nadležnosti.
2. ŠEME SERTIFIKACIJE ŠUMA
2.1. Uvodne teme
Šeme sertifikacija (i etiketiranja) imaju dve osnovne misije:
sertifikaciju šuma, da gazdinstva upravljaju šumama na održivi način (akcioni plan, programi, …), i
sertifikaciju drvne industrije, da se za sirovine koristi drvo sa poreklom iz održivo upravljanih šuma.
Izdavanjem sertifikata dolazi se do dopunske formalne garancije da je kupljeni proizvod proizveden od sirovina koje potiču iz održivo upravljanih šuma, što sertifikovanoj organizaciji i sertifikovanom (i etiketiranom) proizvodu daje opisanu konkurentsku prednost.
Osnovano je više šema sertifikacije, počev od FSC, koja je krenula još 1993., a tu su i PEFC, kao mreža nacionalnih šema sertifikacije, SFI, kanadski nacionalni CSA ili malezijski MTCC, itd. [11]
Za globalno najrašireniju smatra se FSC, uz pratnju PEFC, koje imaju dosta sličnosti u načinu rada, kao i u samim standardima koje su uspostavile, i koji opisuje zahteve za sertifikaciju. Ključne sličnosti su da su uspostavile sopstvena tela za akreditaciju, koja akredituju tela za sertifikaciju širom planete, a koja potom ocenjuju zainteresovane organizacije i po povoljnom ishodu izdaju akreditovane sertifikate. Sličnost je i to da obe šeme sertifikacije nastoje da globalno dominiraju te se, između ostalog, međusobno ne priznaju.
2.2. FSC šema sertifikacije
2.2.1. Osnovno o FSC šemi sertifkacije
FSC (Savet za očuvanje šuma) je osnovan 1993.kao nezavisna, nevladina i neprofitna organizacija namenjena promociji odgovornog upravljanja šumama sveta, na osnivačkoj Skupštini u Torontu (osnivači iz 26 država), a ubrzo nakon UN Konfrencije o održivom razvoju 1992. [2]
Na čelu FSC-a je Generalna skupština koja usmerava rad Odbora direktora, FSC Savet, uz formiranje radnih grupa koje uspostavljaju relevenatne dokumente (standarde, regulativu akreditacije, sertifikacije itd.), i sa sedištem u Bonu, u Nemačkoj. Obzirom na rani početak smatra se da je FSC generisao brend ovog segmenta ekološkog pokreta. Takođe se smatra da su u FSC-u uravnoteženi uticaji ekonomskih, ekoloških i socijalnih grupa, kao i to ovoj šemi posebnu težinu daju podrške uticajnih ekoloških pokreta „Greenpeace“ [14] i „World Wild Life“. [15]
Zaključno sa 2009. FSC je sertifikovao (sa samo 20 akreditovanih sertifikacionih kuća) 991 jedinicu menadžmenta šume u 82 države (u Srbiji 2), kao i 14.827 sertifikata lanca nadležnosti u 99 država širom sveta (u Srbiji 6).
2.3. Osnovno PEFC šemi sertifikacije
PEFC (Program za podršku šeme sertifikacije šuma) je osnovan 1999.kao nezavisna, nevladina i neprofitna organizacija namenjena promociji odgovornog upravljanja šumama kroz sertifikaciju treće strane, na osnivačkoj skupu u Parizu (osnivači vladina tela iz 11 država). [3]
Na čelu PEFC-a je Generalna skupština, u kojoj su predstavnici članica, nacionalnih tela, tu je Odbor, Savet, sa sedištem u Ženevi, itd. Pokrenuti su kao skandinavski, a potom (pan)evropski odgovor na FSC, danas su globalno prisutni. Imaju konfederalnu prirodu, više su „kišobran“ udruženje unutar koga samostalno funkcionišu nacionalne organizacije, uz korišćenje zajedničkog brenda etiketiranja. Takođe se smatra da ovde dominiraju ekonomske, uz prisustvo ekoloških i socijalnih grupa.
Zaključno sa 2007. PEFC je, u okviru svojih 35 nacionalnih šema sertifikacije, sertifikovao (sa bitno većim brojem sertifikacionih kuća u odnosu na FSC) 194 miliona hektara šume, kao i 3.545 sertifikata lanca nadležnosti u 99 država širom sveta.
3. STANDARDI FSC&PEFC LANCI NADLEŽNOSTI
U ovom radu će se, iz razumljivih razloga, posvetiti i deo prostora standardima koji sadrže zahteve za sertifikaciju lanca nadležnosti, kako bi se ponudio i opis mehanizama koje standardi uspostavljaju.
3.1. FSC standardi za lanac nadležnosti
FSC Odbor direktora je prihvatio FSC-STD-40-004 FSC [2] standard za lanac septembra 2004., uz verziju 2 prihvaćenu aprila 2008., kao ključni standard namenjen industriji za sertifikaciju. Ovo je ključni standard za sertifikaciju industrije, obavezan je kao prateći ukoliko se radi i sertifikacija šume, a mogu mu se, u okviru sertifikacije i po potrebi, priključiti i sertifikacija kontrolisanog drveta i multilokacijke organizacije.
Standard je podržan pratećim referentnim standardima i normativima (Prelazni zahtevi za kontrolu i etiketiranje Lanca nadležnosti, Primena umanjenja značaja minornih komponenti, FSC klasifikacija proizvoda, Terminologija vrsta, itd.). [4]
U sadržaju standarda se izdvajaju:
opseg primene i opšte, sa opsegom, uvodnim tumačenjima, terminima i definicijama itd.;
deo I: Univerzalni zahtevi, gde se definišu ključni zahtevi oko odgovornosti, procedura, zapisa, potom se zahteva nužnost uspostavljanja grupa proizvoda, za nabavljanje sirovina, prijem i skladištenje, kontrolu obima, prodaje i isporuka, itd.;
deo II: Sistem za kontrolu FSC deklaracija, sa detaljima zahteva o načinu uspostavljanja jednog od tri obavezna sistema kontrole: transfer, procentni i kreditni sistem, koji uređuju kontrole prilikom mešanja sirovina sa različitom klasifikacijom porekla, i zahtevi za definisanje klasa (FSC čist, FSC mix% i FSC kontrolisano drvo), koje se deklarišu u propratnoj dokumentaciji i mogu se etiketirati na proizvodima itd; i
deo IV: Dopunski zahtevi, gde su specificirani zahtevi oko outsourcing-a procesa i slučajeva minornih komponenti (do 5% obima) itd.
prilog sa poređenjem transfer, procentnog i kreditnog sistema.
3.2. PEFC standardi za lanac nadležnosti
Ključni standard PEFC-CoC-Annex 4, PEFC Lanac nadležnosti – zahtevi [3], zvanično je usvojen za potrebe sertifikacije od strane Generalne skupštine PEFC Saveta 29.10.2004., a proširen juna 2005.
Podržan je takođe grupom pratećih standarda (Termini i definicije, Procedure sertifikacije itd.), a u toku je priprema novog izdanja standarda. [4]
U sadržaju standarda se izdvajaju:
sekcija 1: opseg, reference, definicije,
sekcija 2: oko identifikacije porekla pri nabavljanju, preporuka primene fizičkog razdvajanja itd.
sekcija 3: opisuje zahteve za korektnu primenu procentnog metoda, kada se mešaju sertifikovane sirovine i one koje to nisu (sopstveni nusproizvodi, reciklirani itd.), transferisanje, naglasak na izbegavanju kontraverznih izvora itd;
sekcija 4: opšti zahtevi za mendžment sistem uz napomenu da eventualni QMS/EMS mogu ispuniti ove zahteve, ali i uz zahteve vezane za sprovođenje internih audita itd.
više priloga, uključujući normativne, od kojih se izdvajaju jedan koji naglašava dopunske zahteve vezane za multilokacijske organizacije, i jedan posvećen izbegavanju nabavki iz kontraverznih izvora sa uvođenjem instituta samodeklarisanja, ocenom rizika nabavke itd.
4. RAZLIKE FSC&PEFC Lanca andležnosti
Između ova dva lanca nadležnosti postoje značajne sličnosti, ali ima i razlika:
FSC insistira na grupisanju proizvoda, PEFC ne;
PEFC daje šire zahteve za multilokacijske organizacije dok FSC ima skromnije zahteve i ponovo angažuje dva standarda;
PEFC daje šire zahteve za ocene rizika nabavljanja (rizik države/regiona zajedno sa rizikom lanca nabavljanja) iz kontraveznih izvora, dok FSC to pokriva ponovo sa dva standarda;
PEFC eksplicitno upućuje na ISO9001 i ISO14001 kao rešenja za zahtevani menadžment sistem, dok FSC daje samo skromnije zahteve za sam menadžment sistem;
PEFC eksplicitno zahteva interne audite, dok FSC same interne audite ne pominje,
FSC zahteva skromniji menadžment sistem pa je donekle šire primenljiv, PEFC više teži nadogradnji na QMS/EMS.
FSC i PEFC se međusobno ne priznaju, pa organizacija mora pratiti lanac nadležnosti za svoj proizvod ili grupu proizvoda, samo u okviru jedne od šema sertifikacije, ili FSC ili PEFC. Jedno od praktičnih rešenja za organizaciju jeste i da dođe i do FSC i do PEFC sertifikacije, uz nužnost da se izbegne mešanja proizvoda i njihovih sirovina pokrivenih sa ove dve sertifikacije.
5. ZAKLJUČCI
Sertifikacija lanaca nadležnosti jeste jedan od mehanizama za održivo upravljanje šumama sveta, ali jeste i način za pospešivanje prodaje proizvoda na bazi drveta;
Primenom lanca nadležnosti uspostavljate sistem u kome je onemogućeno učestvovanje sirovina neželjenog (kontraverznog) porekla, čime proizvodi sertifikovane organizacije stiču pravo na deklarisanje i etiketiranje, kao formalne garancije za poreklo svojih proizvoda;
Lanci nadležnosti uspostavljaju sistem, mehanizme identifikacije, kontrolisanog mešanja sirovina i mehanizme deklarisanja i etiketiranja;
i FSC i PEFC su masovno primenjeni, kredibilne šeme sertifikacije sličnog sadržaja i efikasnosti, a mogu se primenjivati i paralelno unutar iste organizacije
dalje otvaranje naše zemlje će izvesno dovesti do masovnije primene lanaca nadležnosti.
LITERATURA
ISO 9001:2000 – Quality Management System – requirements, ISO 2000.
FSC-STD-40-004 (v2), FSC standard za lanac nadležnosti, april 2008.
PEFC-CoC-Annex 4, PEFC standarda za lanac nadležnosti – zahtevi, oktobar .2004.
FSC Chain of Custody, consultatns training, USAID, avgust 2009.
Official web site of the Forest Stewardship Council.
Official web site of the Programme for Endorsment of the Forest Certification scheme.
Official web site of the Environmental Investigation Agency.
Official web site of the Global Witness.
Official web site of the Tropical Forest Trust.
Official web site of the US Green Building Councile.
Official web site of the Illegal logging.
Official web site of the Transparency international.
Official web site of the United Nations.
Official web site of the World Wild Life.
Official web site of the Greenpeace.
